google74b4a87881634848.html

Korozo dugmad

Dugmadi prate čoveka još od drevnih vremena. Najstariji primeri datiraju od početka bronzanog doba i pronađeni su u Indiji. Interesovanje za ovaj mali aksesoar se budilo u periodu bogatstva a zamiralo u vremenu bede i opskurantizma. I tako – sa različitim uspehom do današnjeg dana.

„Zeleni talas“ ili stremljenje ka životnoj sredini i u dugmadima

U poslednjih nekoliko decenija, želja da se koriste uglavnom obnovljivi prirodni resursi koji ne zahtevaju kompleksnu industrijsku preradu, osvojio je svet i se odrazilo čak i na dugmad. Ona se proizvode sve više od prirodnih materijala kao što su drvo, rog, sedef, slonovača, pluto, korozo i tako dalje ..

Verovatno od svih navedenih materijala, najmanje Vam je poznat ili potpuno nepoznat tkz. ’’korozo’’ materijal.

U stvari, čak i ako ne znate šta je korozo, sigurno ste već koristili dugmad napravljenu od korozo materijala. Ova dugmad su veoma mnogo korištena, jer materijal od koga se prave je jeftin, kvalitetan, prirodan i lako se obrađuje i farba.

Šta je to korozo i odakle potiče

To je vrsta tropske palme iz porodice Phitelephas, koju nazivaju i „tagua“ ili „korozo“. Raste u kišnim šumama Južne Amerike. U njenim velikim plodovima ima po nekoliko koštica sa vanjskim omotačem koji je braon boje i sa veoma čvrstom srži bele boje. Po svom izgledu i žutilu, koje se pojavljuje na suncu, izgleda kao slonovača i zato se naziva “biljna slonovača“. Ova sličnost je veoma cenjen. Lokalne zanatlije proizvode neverovatne minijaturne skulpture, које су veoma popularnе među turistima.

Prvi uvoz koštica “Tague“ iz Ekvadora u Evropu datira negde iz kraja 18. veka. Trgovina ovim košticama je bila veoma popularna. Tokom 1920. godine, više od 20% od dugmadi u SAD bila su korozo dugmad – napravljena od ovog materijala.

Ovaj materijal je gotovo zaboravljena nakon buma plastike posle Drugog svetskog rata. Ali zajedno sa pojavom ekološkog načina mišljenja i potragom prirodnih materijala, brzo se obnavlja i masovna proizvodnja dugmadi od tkz. biljne slonovače.

Praktično, korozo sirovina je neiscrpna. Za korišćenje iste čak nije ni potrebna seča drveća. Samo se beru plodovi. koji su pali na zemlju. Njihovo meso se koristi za prehranu životinja a koštice odlaze u fabrike dugmadi i ateljee umetnika. Tek kada plodovi sami opadnu, njihove koštice su dovoljno zrele i pogodne za obradu.

 

Prednosti savremenih korozo dugmadi

S jedne strane, kao što je već pomenuto, njihova proizvodnja ničim ne narušava životnu sredinu. S druge strane – materijal pruža ogromne mogućnosti za raznovrsnost dizajna. Ako se pogleda pod mikroskopom, videće se, da njihova struktura predstavlja namotaje biljnih vlakana. To daje izuzetnu snagu i otpornost na ogrebotine i oštećenja. Pore apsorbuju boju u dubinu- do 3-4 mm – i omogućavaju kvalitetno bojenje.

U proizvodnji se koriste različite tehnologije obrade. Korozo se može rezati, presovati, laserom gravirati, polirati, izbeljivati, bojiti itd. To daje brojne varijacije za raznovrsnost i samostalnost modela. Praktično, mogu se napraviti bilo kakvi efekti, koji Vam padnu na pamet, rupice takođe nije obavezno da su 2 ili 4, a dimenzije zavise isključivo od vaše potrebe.

Zbog svoje specifične strukture, stručnjaci tvrde, da ne postoje dva iste koštice, i svako dugme je neponovljivo.

Pruge površinskih vlakana se ne brišu ni posle obrade niti nakon bojenja, a time čine proizvod da se jasno razlikuje i da bude prepoznatljiv.

Jednostavnost sakupljanja i obilne količine koštica čine ovu sirovinu puno jeftinijom od ostalih prirodnih materijala. Istovremeno, impresivna korozo dugmad su skuplja od poliestera i to je sasvim normalno – jer ipak – sirovina putuje iz Ekvadora, više ili manje svaka koštica se obrađuju individualno, a boje koje se koriste, takođe nisu jeftine.

Kako se brinuti o njima

Odeću, koja ima korozo dugmad možete prati u veš mašini. Sigurno podnosi hemijsko čišćenje i peglanje. Prilikom pranja, dugmad apsorbiraju zanemarljivu količinu vlage i nakon sušenja u potpunosti vraćaju svoj oblik. Međutim, ne preporučuje se da držite natopljenu odeću duže od 24 sata.

Potpuno su netoksična i prilikom njihove proizvodnje ne koriste se toksične materije i štetne hemikalije.